Ako izuzmemo direktan odlazak u ekspozituru, glasovno bankarstvo se čini humanijim onim potrošačima koji imaju averziju prema digitalnoj tehnologiji. Za mnoge je to prva opcija koju koriste za promenu na računu ili prebacivanje velikih suma novca.
Ali koliko je glasovno bankarstvo zaista bezbedno i kakve su šanse da neko koristi generativnu veštačku inteligenciju da lažira glas potrošača i ukrade njihova raspoloživa sredstva?
Glasovno bankarstvo u Srbiji
Raiffeisen banka je prva, pre nekoliko godina, započela pionirski poduhvat u Srbiji, kada je uvela uslugu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. Bila je to elektronska asistentkinja, odnosno četbot pod imenom Rea (Raiffeisen Electronic Assistant), koja pruža korisničku podršku 24 sata tokom sedam dana, putem više kanala kao što su Viber, Facebook i Webchat na sajtu ove banke.
Korisnici najčešće postavljaju pitanja vezana za ponudu banke, a Rea ih po potrebi i edukuje kada su u pitanju druge digitalne usluge. To je njena osnovna funkcija, međutim prateći želje klijenata, stručnjaci u Raiffeisen banci su dodavali četbotu nove funkcionalnosti.
Zahvaljujući novim mogućnostima, Rea sada i pomaže registrovanim korisnicima da obave niz aktivnosti, kao što je provera stanja na računu, izmirenje rate kartice ili kredita, slanje novca putem QR koda, plaćanje računa i drugo.
Lažno predstavljanje
Kako incidenti bankarske prevare rastu eksponencijalno i postaju sve sofisticiraniji, vreme je da se zapitamo da li je bankarstvo putem telefona sigurna opcija za potrošače.
Lažno predstavljanje je jedna od dominantnih metoda koje prevaranti koriste da opljačkaju potrošače. Koristeći identifikacione informacije poput ličnih podataka ili glasa generisanog veštačkom inteligencijom, kriminalci mogu nekažnjeno pristupiti bankovnim računima potrošača. Tehnologija potrebna za lažno predstavljanje pojedinca postala je jeftinija, lakša za upotrebu i pristupačnija. To znači da je za kriminalca jednostavnije nego ikada ranije da preuzme jedan aspekt identiteta osobe.
Kako funkcioniše lažno predstavljanje glasa
Sistemi za prepoznavanje glasa u bankarstvu se oslanjaju na to da osoba nešto kaže naglas, kao što je jedinstvena fraza ili lozinka. Ovo je podložno eksploataciji jer je sintetička glasovna tehnologija generisana veštačkom inteligencijom evoluirala do te mere da se ne može razlikovati od stvarnih glasova. Prema MIT-u i Google-u, generativnim alatima za kloniranje glasa od veštačke inteligencije potreban je samo minut glasovnih podataka – koji se često skupljaju sa društvenih medija – da bi se stvorio rezultat koji se gotovo ne razlikuje od originala.
Microsoft je nedavno pilotirao AI alat koji, sa kratkim uzorkom nečijeg glasa, može da generiše zvuk na širokom spektru različitih jezika. Iako ovo nije objavljeno za javnu upotrebu, to ilustruje koliko glasom kao medijem može da se manipuliše.
Privlačnost prepoznavanja glasa u bankarstvu
Prepoznavanje glasa ima mnoštvo prednosti. Dostupan je širokom spektru potrošača, kojima je potrebna samo telefonska linija za obavljanje bankarskih poslova. Programi za prepoznavanje glasa često mogu da pokupe otisak glasa mnogo brže nego što osoba može da otkuca, što pojednostavljuje i smanjuje neprijatnost u bankarskom procesu za potrošače bez potrebe za unosom složenih lozinki.
Tehnologija audio prepoznavanja je bila atraktivno bezbednosno rešenje za kompanije koje pružaju finansijske usluge širom sveta. Glasovna biometrija nudi autentifikaciju u realnom vremenu koja zamenjuje potrebu za bezbednosnim pitanjima ili čak PIN-ovima. Jedna od najvećih banaka u Velikoj Britaniji, na primer, integrisala je Siri kako bi olakšala plaćanje putem mobilnog bankarstva bez potrebe za otvaranjem ili prijavljivanjem na bankovnu aplikaciju. Banka sa sedištem u Abu Dabiju uvodi biometrijsku platformu za autentifikaciju zasnovanu na glasu za e-trgovinu, koja koristi biometrijske senzore ugrađene u standardni pametni telefon.
Banke ipak ispred prevaranata
Iako postoji mnogo rizika od prevare, kloniranje glasa je manja pretnja za javnost: teško ga je primeniti u velikim razmerama jer bi kriminalci morali da imaju pristup značajnim ličnim podacima za svaku metu. Tehnologija kloniranja glasa pomoću veštačke inteligencije može biti jeftinija i preciznija, ali ako banke koriste najnovije procese biometrijske autentifikacije na nivou preduzeća, biće bolje zaštićene.
Dok krađa identiteta raste u obimu i sofisticiranosti, alati koje banke imaju na raspolaganju za sprečavanje prevare su inteligentni, skalabilni i spremni za izazove.
Iskustvo koje ima Raiffeisen banka govori da je glasovno bankarstvo zadobilo poveerenje građana. o tome svedoči 50.000 klijenata mesečno, bezmalo koliko i Kontakt centar Raiffeisen banke, u kojem rade ljudi je nešto drugačije. Ipak, imajući u vidu da neki klijenti više vole da razgovaraju sa osobama „od krvi i mesa“, banka ne planira da prebaci celokupnu komunikaciju na veštačku inteligenciju, čak ni kada je reč o najjednostavnijim pitanjima.
U ponudi naših usluga možete odabrati neke od opcija kontrole pristupa koje će Vam pružiti sigurnost kada je Vaše radno mesto ili dom u pitanju. Kontrolu pristupa na lokaciji ili u kontrola pristupa u cloudu, obe varijante će Vam doneti zaštitu. Za više informacija kontaktirajte naš tim
EN 
SR