Upotreba tehnologije za prepoznavanje lica mogla bi se povećati širom Evropske unije uprkos naporima da se to reguliše Zakonom o veštačkoj inteligenciji.
Prošlog decembra, pregovarači EU postigli su preliminarni sporazum o Zakonu o veštačkoj inteligenciji, prvom u svetu pokušaju da se reguliše nova tehnologija koja uključuje nova pravila o korišćenju biometrijskih sistema identifikacije kao što je prepoznavanje lica.
Ali organizacije civilnog društva strahuju da postoje rupe u planiranom zakonu.
„Postavili su veoma široke uslove za policiju da koristi ove sisteme. Ono čega se bojimo je da će to imati legitimišući efekat“, rekla je Ela Jakubovska iz Reclaim your Face, koalicije koja poziva na zabranu biometrijskog masovnog nadzora.
Jakubovska kaže da je do sada bilo „moguće osporiti” ove sisteme i tvrditi da oni nisu bili poželjni „u demokratskom društvu”. Ona se plaši da će ih sada biti teže odbaciti, a verovatnije da će ih usvojiti i druge zemlje širom sveta pod utiskom da su dobile pečat odobrenja EU.
Nova uredba, koja čeka na konačno odobrenje Saveta EU i Evropskog parlamenta, postavila bi različite uslove da li se sistemi za prepoznavanje lica koriste direktno ili daljinski. U oba slučaja, on bi bio predmet sudskog odobrenja i bio bi dostupan samo u određenim kontekstima.
Korišćenje uživo treba da bude ograničeno u vremenu i prostoru i trebalo bi da se koncentriše na prevenciju specifičnih terorističkih pretnji, identifikaciju osumnjičenih za zločine kao što su terorizam, trgovina ljudima ili kidnapovanje, ili na predviđanje terorističkog napada.
U daljinskoj upotrebi, fokusirao bi se na lokaciju osoba osuđenih ili osumnjičenih da su počinile težak zločin.
Sukob parlamenta i država članica
Evropski parlament je pozvao na punu zabranu prepoznavanja lica, ali je ublažio svoju crvenu liniju kao odgovor na zahteve zemalja poput Francuske.
Pariz je bio među prestonicama koje su se najviše zalagale za izuzetke koji bi omogućili širu upotrebu. Čak je najavila upotrebu veštačke inteligencije za praćenje sumnjivih aktivnosti tokom Olimpijskih igara 2024. koje će se održati u zemlji.
Organizacije za zaštitu digitalnih prava osuđuju zakon jer nije stavio tačku na masovni nadzor. „Ono što možemo očekivati je potencijalno povećanje upotrebe sistema za prepoznavanje lica u našim javnim prostorima, posebno kada se ovi sistemi koriste uživo“, rekla je Jakubovska.
„Dok šetate javnim prostorom, idete u prodavnice, u školu, kod doktora, na demonstracije“, objasnila je ona, „mogla bi biti povećana ovlašćenja za agencije za sprovođenje zakona da koriste ovu tehnologiju prepoznavanja lica uživo da vas prate kroz vreme i mesto, gde god da krenete.“
Ali za neke poslanike EP, Zakon o veštačkoj inteligenciji uspostavlja pravu ravnotežu između bezbednosti i građanskih prava. „Mislim da je to veoma dobar način za balansiranje između integriteta i bezbednosti“, tvrdi Arba Kokalari, poslanik Evropske narodne partije desnog centra (EPP).
„Da smo zabranili ovu tehniku, dogodile bi se dve stvari. Zašto bi integritet teroriste bio važniji od bezbednosti naših građana? I drugo, ovu tehniku bi nastavile da razvijaju druge zemlje, a posebno Kina. rekao je Kokalari.
EN 
SR